Марија Антоанета, последња француска краљица рођена је 2. новембра 1755. године у Бечу, главном граду Аустрије.
Марија је била петнаесто дете Марије Терезије, аустријске царице, и Франца I. Детињство мале надвојвоткиње било је безбрижно. Стекла је образовање пригодно за једну 18-годишњакињу из аристократске породице, које је било засновано на религијским и моралним принципима.
Престанком седмогодишњег рата 1763.године, царици Марији Терезији био је приоритет очувати крхки савез између Аустрије и Француске. У то доба, у европским породицама било је уобичајено очувати савез између држава склапањем бракова. Француском краљу Лују XV предложили су да се његов унук ожени једном од кћери Марије Терезије. Тако су аустријска надвојвоткиња Марија Антоанета и француски престолонаследник Луј Аугуст 1769. године били верени. Након веридбе Луј XVI је послао инструктора како би подучавао будућу супругу свога унука француским обичајима и понашању на двору. Инструктор је закључио да је Марија интелигентнија него што се претпостављало али је додао да ју је, с обзиром на то да је лења и веома неозбиљна, тешко подучавати. Марија Антоанета, 14-годишња девојчица нежне лепоте, маја 1770. године послата је у Француску како би се удала, а пратило ју је 57 кочија, 117 пешака, 376 коњаника.
1774. године краљ Луј XV је преминуо и Луј Аугуст постављен је на престо као Луј XVI, а његова супруга Марија постала је краљица Француске. 1778. године на свет доноси девојчицу под именом Марија Тереза Шарлота.
Марија Антоанета, почевши од 1780. године, све више времена је проводила без краља у свом приватном дворцу Сен Клу који се налазио у близини Версајског дворца. У том периоду почеле су да круже гласине о њеној вези са шведским дипломатом, грофом Фершеном.
80-тих година 18. века француска Влада запада у дугове због скупих ратова и неефикасног опорезивања. Луксузан живот који је краљица водила убрзо је постао предмет огорчености народа. Кружиле су разне гласине којима су оптуживали краљицу за прељубу и расипништво, те су је назвали „Мадам Дефицит“.
Оглашена „Афера огрлица“ 1785. године, трајно је нарушила краљичин углед. Наиме, једна осиромашена грофица, представивши се као Антоанета, докопала се вишемилионске дијамантске огрлице коју је намеравала да прода у деловима у Лондону. Огрлицу је узела не плативши и рекавши продавцу где да пошаље рачун. Изненађена Марија Антоанета порекла је куповину огрлице. Иако заиста није била крива, у очима народа била је главни и једини кривац.
14. јула 1789. године 900 француских радника упало је у затвор „Бастиља“ како би узели оружје и муницију и тиме обележили почетак Француске револуције. Исте те године 6. октобра отприлике 10.000 људи сакупило се испред капија Версаја и захтевало да се краљ и краљица доведу у Париз. У дворцу Тиљерије, у којем су били смештени, неодлучни краљ био је скоро парализован од страха те је Антоанета одмах заузела његово место. План за бекство Антоанета је сковала са својим љубавником грофом Фершеном и јуна 1791. године краљевска породица је покушала да побегне али је ухваћена и враћена у Париз.
Лета 1792. године уочи рата Француске са Аустријом и Пруском, моћни вођа Јакобинаца Робеспјер наредио је да се смени краљ. Септембра 1792. године, након читавог месеца крвопролића, национални конвент укинуо је Монархију, прогласио Француску републиком и ухапсио краља и краљицу.
Јануара 1793. године ново државно уређење захтевало је да се суди Лују XVI. Краљ је оптужен због издаје и осуђен на смрт, а затим одвучен на гиљотину и погубљен. Октобра те године и Марији Антоанети судило се за крађу и издају, као и због лажне и узнемирујуће гласине о томе да је злостављала свога сина. 16.октобра 1793. године Марија је погубљена као и њен муж неколико месеци раније.
Марија Антоанета, последња краљица Француске, била је истовремено и уздизана у небеса због своје лепоте и укуса и оцрњивана као отелотворење монархистичког зла.
Марија Везилић, I-4
Коментари
Постави коментар