Средња школа "22.октобар" - блог

„Лојалност нема цену, ко ни издаја“- реченица од које ми се и данас леди крв у жилама, истом силином као и када сам је први пут чула. Мада нисам најсигурнија ко је аутор овог кратког цитата, сигурна сам да никада нећу заборавити поглед који га је пратио, сигурна сам да ће ране које су после тога цвилеле на мом лицу оживети сваки пут када ову лекцију заборавим.  „Негде око подне једног летњег дана, сунце је миловало наша детиња лица...“ – мислите да би овако требало да звуче сећања из детињства? Ако тако мислите, сложићу се са вама, овако би у осталом требало да звуче читави животи, али не звуче , много су гнуснији и грубљи од миловања сунчевих зрака. Живот је много гнуснији ако рано заборавимо по којим правилима треба играти и шта то победник држи у рукама. Пехар? Злато? Не! Само истину. Смирено, без победничког постоља онај ко се из живота извуче као победник у већ слабим рукама може држати само истину, јер она једина није терет. Овоме ме је научила још пре седам, осам година је