Sa časa psihologije: Esej o prvom utisku

Prvi utisak nastaje kad jedna osoba prvi put dođe u kontakt sa drugom osobom i formira mentalnu sliku te osobe koja podrazumeva ne samo utisak o fizičkom izgledu osobe već i o njenim ličnim osobinama, obrazovanju, zaposlenju i drugim karakteristikama. Prvi utisak je uvek važan, vrlo često i presudan, bilo da se upoznajete sa nekim na ulici, idete na razgovor za posao ili držite govor. Iako prvi susret sa nekom osobom može da otkrije samo mali deo nečije ličnosti, na osnovu njega se upravo i stvaraju prve impresije.

Iz ovog primera lakše ćemo shvatiti o čemu se ovde u stvari radi. Zamislimo sledeću situaciju: Sanja i Jovana su na žurci, za njih dve je zajedničko to da je isti dečko, Milan važna osoba u njihovim životima. Sanja je bila u veži sa Milanom a Jovana je trenutno u romantičnoj vezi sa Milanom. Kao što svi znamo, može da postoji rivalstvo između dve devojke kada je u pitanju neki muškarac prema kome obe gaje osećanja. Sanja i Jovana se znaju samo iz viđenja i dolazi do njihovog  predstavljanja i upoznavanja. 

Prvo što primećuju jedna na drugoj jeste fizički izgled koji je uvek bitan kod stvaranja prvog utiska, zatim dolazi do primećivanja drugih stvari kao što su odeća, obuća, stav, način izgovaranja, da li osoba ima izražen akcent, ton njenog glasa, složenost njenih rečenica, njen pogled prilikom upoznavanja, gestovi i mimika lica, položaj ruku i nogu, sve su to stvari koje imaju ulogu u stvaranju prvog utiska. Kada je došlo do susreta između Jovane i Sanje došlo je do veoma česte greške a to je Halo-efekat. Odmah na početku imale su negativno mišljenje jedna o drugoj zbog toga što su takmičarskog duha i zbog toga je došlo da osećanja ljubomore i nemaju želju da se zaista upoznaju jer je između njih je odnos rivalstva. Obe su jedna kod druge prvo zapazile negativne stvari, odmah su našle ono što im se ne dopada: Jovana je zaključila da je Sanja previše ljubomorna, hladna i nezainteresovana a Sanja je zaključila da je Jovana ružna, razdražljiva i negativna. Te osobine predstavljaju centralne osobine, na osnovu toga jedna drugoj su dodelile još neke osobine za koje smatraju da im odgovaraju na osnovu prethodnih osobina. Jovana je odmah za Sanju zaključila da je jedna hladna i nimalo interesantna devojka, dok je Sanja za Jovanu zaključila kako je pesimista i kako je previše osetljiva. Došlo je do greške lične teorije. Nisu dozvolile da jedna drugoj pokažu još neke osobine upuštajući se u neku dublju konverzaciju već su odmah stvorile prvu impresiju, pojednostavile upale u grešku lične teroije, halo - efekta i još neke greške.

U ovom primeru analizirani su pojmovi koji će sada biti opisani.
Halo-efekat predstavlja težnju da se pojedinac doživljava isuviše pozitivno ili negativno na osnovu pethodnih generalizacija ili predrasuda, u ovom slučaju to je bila njihova povezanost sa istim mladićem, rivalstvo i njihova ljubomora. Centralne osobine u osobine ličnosti koje utiču više od drugih osobina na formiranje utiska. Lična teorija je potreba da se osobi naknadno dodaju osobine za koje smatramo da joj odgovaraju na osnovu jedne izražene osobine.

Stereotipi i uprošćavanje su još neke od loših strana prvog utiska. Stereotipi su preterano uprošćena, kruta, uopštena i zbog toga pogrešna mišljenja o grupi ljudi. Primeri stereotipa su da su žene slabe a muškarci jaki, da su svi belci rasisti, svi Italijani dobri kuvari... Stereotipno mišljenje je pojednostavljeno i pogrešno zato što se svim pripadnicima određene grupe pripisuju iste osobine i time se zanemaruju individualne razlike i ne poštuje se ličnost pojedinca.

Uprošćavanje predstavlja zanemarivanje činjenice da svaku osobu karakteriše mnoštvo osobina i u sklonosti da se procena izvrši na osnovu nekoliko upečatljivih osobina. Funkcionalne, donekle pozitivne strane prvog utiska su te da na osnovu istog tog prvog utiska možemo da zaključimo da li želimo tu osobu u našoj blizini ili ne, samo ne smemo mu slepo verovati. Takođe je dobra strana i ta da upoznavanjem većeg broja ljudi postajemo iskusniji u proceni ljudi i slabije bivamo prevareni od strane osobe prilikom njenog predstavljanja.

Nameće se zaključak da ne treba stvarati mišljenje o ljudima na osnovu prvog utiska, upoznajte ih, čujte njihove priče, dublje procenite njihove osobine, i one izražene kao i one skrivene i imajte na umu da je svaka ličnost izuzetno složena i posebna na svoj način i da nam treba vremena da je zapravo upoznamo. Svi mi uvek pokušavamo da ostavimo dobar prvi utisak i da istaknemo naše vrline a zamaskiramo naše mane jer težimo ka socijalnoj prihvatljivosti ali ponekad možemo da budemo skroz drugačiji u odnosu na ono kako se predstavljamo, zato uvek budite oprezni pri upoznavanju. Ne dopustite da vas priče drugih i prvi utisak zavara, možda baš osoba koja vam izgleda loše jeste osoba koja je u stvari dobra i osoba koja bi imala posebno mesto u vašem životu a vi to ne vidite. Prvo upoznajte osobu i pokušajte da je razumete i tek onda onda sudite o njoj. Nikada ne možemo unapred znati koga treba pustiti da uđe u naš život i ko tu zaslužuje mesto, a da mi ne primećujemo moguće zbog osoba koje već jesu u našem životu a neke od njih možda i ne zaslužuju to mesto.

Ivana Borišev II2

 

Literatura:

Biljana Milojević Apostolović, Udžbenik iz psihologije za II razred gimnazije, 2012, Logos, Beograd

Prvi utisak; Wikipedia; https://en.wikipedia.org/wiki/First_impression

Kostić Sanja „Moć prvog utiska“,

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:370239-Moc-prvog-utiska; online „Večernje novosti“;