Upoznajmo Šumadiju

Učenici srednje škole „22. oktobar“ su se u ranim jutarnjim časovima, 09. novembra, uputili u obilazak Šumadije. Krenuvši iz Žablja, u 8 časova, pored hrane i pića, srednjoškolci su poneli i dobro raspoloženje i energiju, što se odrazilo na krajnji utisak svih učenika, ali i zadovoljnih profesora.

Put od mesta polaska do prvog odredišta, manastira Tresije, je trajao svega 2 sata. Kažem svega, jer uopšte nije bio naporan, koliko je mogao da bude. Svi su bili veseli i uzbudjeni a zahvaljujuci vozaču vožnja autobusom je bila veoma udobna i brza.

Manastir Tresije, pravoslavni muški manastir, je bio prvo naše stajalište.

Manastir je osnovan je 1309. godine u vreme kralja Dragutina, međutim u dvorištu se nalazi spomenik posvećen despotu Stefanu Lazareviću. Ako se pitate zašto ne kralju Dragutinu, to je zato što je ovaj manastir više puta rušen i obnavljan u vreme vladavine despota.

Nalazi se na planini Kosmaj a posvećen je arhangelu Mihailu i Gavrilu. Dobio je ime po potoku koji izvire pored samog manastira, a 2009. godine je obeležio sedam vekova postojanja.

 
Potom smo otisli na veliki, drveni vidikovac na vrhu Kosmaja. Nama vreme i nije baš bilo idealno, ali kada je vedro jasno se vidi Avala i njen toranj, kao i obližnja sela. Takodje na ovoj planini, koja je visoka 626 m nadmorske visine i prekrivena bujnom vegetacijom postoji 95 izvora pitke vode i čak 300 vrsta gljiva.

Sa planine Kosmaj smo se uputili ka Orašcu. Po izlasku iz autobusa smo odmah naišli na spomenik na kom je Karađorđe i na spomen - školu kod koje se, iznad ulaznih vrata, nalazi mermerna ploča na kojoj je uklesan tekst gde se cela Šumadija zahvaljuje Karađorđu i ostalim precima, koji su digli Prvi srpski ustanak i time otpočeli oslobođenje i ujedinjenje.

Na ovoj lokaciji smo takodje obišli i Narodni muzej u kom se mogu videti eksponati iz Srbije u periodu od 1804. do 1813. godine. Naravno, imali smo vodiča koji nam je pričao šta se, kada i kako desilo u tom periodu u Srbiji, a nakon toga nas je odveo do Marićevića jaruge, gde se nalazi spomen česma.

Marićevića jaruga je mesto gde je sklopljen dogovor o izbijanju Prvog srpskog ustanka i odabiru Karadjordja kao njenog vodje.

Kada je vodič sve ispričao, popeli smo se do etno sela „Karadjordjev vajat“ sa kog se pruža prelep pogled. Tu smo imali sat vremena slobodno, gde je većina ručala u restoranu koji je baš u seoskom i planinskom stilu.

Posle duže pauze smo, s obnovljenom snagom, otišli u razgledanje Risovačke pećine koja se nalazi u Aranđelovcu. Ova pećina je bila stanište čoveka iz Ledenog doba i jedno je od najpoznatijih nalazišta paleolita u Evropi. Mogli smo da vidimo figure ljudi (koje predstavljaju porodicu risovačkog lovca), kao i pećinskog medveda i lava.

Kada smo obišli i ovu znamenitost Šumadije, ostale su nam još dve destinacije koje smo isplanirali da obidjemo, a to su Garaško jezero i Bukovička banja.

Garaško jezero je veštačko a nalazi se u srcu Šumadije. Nastalo je izgradnjom brane na Bukuljskoj reci. Najveća dubina je preko 20m a obala je sa jedne strane pristupačna, dok je sa druge veoma strma.

I za kraj, posetili smo Bukovičku banju u Arandjelovcu, gde smo takodje imali sat i po vremena slobodno. Ova banja je smeštena u  samom podnožju planine Bukulje u kojoj se takodje nalazi i Specijalna bolnica za rehabilitaciju. Pored brojnih mermernih skulptura, u parku se nalazi i paviljon knjaza Miloša s nekoliko izvora mineralne vode.

Da li nam je bilo lepo? Po mom mišljenju je bilo odlično. Uzevši u obzir da smo u novembru naumili da razgledamo prirodu i znamenitosti, dan je bio prelep i svi smo se lepo proveli i naučili, nadam se, nešto novo. 

Jelena Milošević III3 
Izlet osmislio i organizovao: Pavle Stojković 
Vođa puta: Miroslav Kantardžić