Током школске 2018/2019. године ученицима смера Туристичко-хотелијерски техничар, одељење I -4 организовани су:
1. обилазак западно - централних Фрушкогорских манастира и
2. екскурзија Братислава - Беч.
Задатак сваког ученика био је припремање и израда реферата које ће, стављајући се у улогу туристичког водича, презентовати на стручном путовању. Овом приликом издвојићемо следеће радове:
- Манастир Шишатовац –
Манастир Шишатовац се налази на јужним падинама западног дела Фрушке Горе, у близини истоименог насеља и извора поточића Ремете. У почетку се тај манастир звао Реметица или Реметски манастир и посвећен је био Св. Николи.
Према „Свитку завешталном“ жички монаси предвођени својим игуманом Теофаном (Теофилом) почетком 16. века побегли су од турског зулума у Срем и ту су нашли малу стару црквицу посвећену Св. Николи. Они су ту цркву срушили и на истом месту подигли 1520. године нову и посветили је Рођењу пресвете Богородице. Тај нови манастир се од друге половине 16. века назива Шишатовац. Године 1543. пренете су у Шишатовац мошти Светог Стевана Штиљановића из Шиклоша у Мађарској. Свечево тело почивало је у ораховом кивоту украшеном седефом до 1760. године, када је о трошку Вићентија Поповића, вршачког епископа, израђен нов, богато украшен метални кивот.
Првобитна црква није сачувана и брзо је срушена. 1634. године приморски мајстори Јован и Гашпар саградили су од камена двокуполну цркву, која је била покривена храстовом шиндром. 1742. године саграђен је четвороспратни звоник квадратног пресека, прилогом Вука Исаковича.
Вићентије Поповић, као архимандрит шишатовачки, порушио је стару тескобну двокуполну цркву и почео да зида нову, садашњу цркву. Зидање је трајало 20 година, од 1758. до 1778. Оно што на њој одмах привлачи пажњу јесте њена величина која прелази у монументалност, тако да и по томе одступа од осталих, далеко мањих, фрушкогорских манастирских цркава. У њеној архитектури не само да потпуно преовлађује барок, већ су и њени прозори (њих 9) израђени у готском стилу, што је једини пример такве градње на Фрушкој Гори. Капела посвећена Св. Петру и Павлу, саграђена је у барокном стилу 1750. године. Зграде конака су окруживале цркву са три стране, док је четврту, северну, затварао храм. Коначни изглед конаци су добили крајем 18. и почетком 19. века, а обновљени су после пожара 1849. године.
Иконописац Григорије Давидовић – Обшић из Чалме сликао је цркву 1793. године, идуће године сликао је иконостас, а 1795. насликао је у цркви и лик епископа Вићентија.
Шишатовачка библиотека некада је била чувена по својим старим рукописним и штампаним књигама. Чувен је био такозвани Шишатовачки апостол.
У ризници је чувано неколико скупоцених старих крстова, међу којима се истиче ручни крст окован од кујунџије Радослава 1598. године, затим бакрорез са ликом Стевана Штиљановића израђен у Бечу 1763. године и један бакрорез израђен 1756. године, на којем је такође лик Штиљановићев.
Од 1812. до 1824. године у Шишатовцу је био архимандрит Лукијан Мушицки, писац Гласа харфе шишатовачке. После пада Србије 1813. године боравио је у Шишатовцу код Мушицког Вук Караџић. Ту су позвали гуслара Филипа Вишњића, чије песме о Карађорђевом устанку је Вук записао. У Карловцима и манастиру Шишатовцу Вук је забележио најлепше народне песме од својих најдаровитијих певача – гуслара Филипа Вишњића и Тешана Подруговића.
У трпезарији Шишатовца, по предлогу Лукијана Мушицког, насликао је 1821. године Арса Теодоровић један детаљ из Житија Штиљановићева: сцену како Штиљановић у своме граду Шиклошу дели пшеницу гладном народу.
Овај манастир је у току Другог светског рата потпуно срушен. Данас манастирски комплекс чине обновљена црква и једна зграда недавно изграђеног конака, југоисточно од цркве.
Зоран Зорић, I-4
Коментари
Постави коментар