EKOLOGIJA
Ekologija je nauka o životnoj sredini.
U suštini, ekologija je naučna disciplina koja proučava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biološke interakcije između organizama i njihovog okruženja. Okruženje (životna sredina) organizama uključuje fizičke osobine, koje sumirano mogu da se opišu tzv. abiotičkim faktorima kao što su klima i geološki uslovi (geologija), ali takođe uključuje i druge organizme koji dele sa njim njegov ekosistem odnosno stanište.
Ekologija, kao nauka širokog polja proučavanja, može se podeliti na nekoliko glavnih i sporednih subdisciplina; glavne subdiscipline su (poređane po "gnezdima" od manje obimnih ka obimnijim):
Ø Bihevioristička ekologija koja proučava ekološke i evolucionističke osnove životinjskog ponašanja i ulogu ponašanja u prilagođavanju životinja njihovim ekološkim staništima;
Ø Populacijska ekologija (ili autoekologija) koja se bavi populacijskom dinamikom unutar vrsta i njenom povezanošću sa faktorima prirodne sredine;
Ø Ekologija životne zajednice (ili sinekologija) koja proučava odnose među vrstama u određenoj ekološkoj zajednici;
Ø Ekologija predela koja proučava međuodnose slabije uočljivih delova predela;
Ø Ekologija ekosistema koja proučava razmenu energije i materije kroz ekosisteme;
Ø Opšta ekologija koja se bavi problematikom na makroekološkom nivou.
Podela ekologije može biti i na osnovu ciljnih grupa proučavanja:
Ø ekologija životinja,
Ø ekologija biljaka,
Ø ekologija insekata;
ili na osnovu proučavanja određenog ekotopa (arktička ili polarna ekologija, tropska ekologija, pustinjska ekologija)
Ekologija umerenih zona takođe može postojati kao posebna subdisciplina, ali, pošto ekologija u celini proučava sve temperaturne oblasti, ova dodatna subdisciplina je suvišna.
Ekologija pokušava da pronađe odgovor i rešenja za brojne probleme okoline koji nas sve više okružuju. Nažalost, mnogi problemi današnjice su ljudskog porekla. Saobraćaj, termoelektrane i sagorevanje fosilnog goriva za razne svrhe su odgovorni za više od 50 procenata zagađenja vazduha. Voda i tlo sadrže sve veće količine raznih teških metala i pesticida. Nuklearne elektrane proizvode velike količine radioaktivnog otpada, čije odlaganje zahteva vrlo precizne mere i standarde. Ovo su samo neki od problema.
U rešavanje ovih problema najviše treba da se uključe državne institucije, jer njihova podrška i delovanje može dati najveće rezultate. Postoje organizacije koje rade na ovim pitanjima i koje sprovode razne akcije povodom njih, ali je njima neophodna pomoć države kako bi rezultati bili još bolji i efikasniji. Mi kao obični ljudi možemo i treba da krenemo od sebe da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine i da promenimo svoje štetne navike. Zaštitimo prirodu, zaštitimo našu decu, zaštitimo sebe, zaštitimo naš dom, zaštitimo planetu Zemlju!!!
Tekst napisala učenica Dragana Babić II2 - gimanzija
Profesorka Ana Vasiljević
Коментари
Постави коментар