Са часа историје уметности, загледана у дело Урооша Предића

Урош Предић: „СИРОЧЕ НА МАЈЧИНОМ ГРОБУ“

Реализам веома ценим и могу га сврстати међу своје омиљене епохе,  како у књижевном тако и у  уметничком свету. Вероватно због тога је и слика која је на мене оставила велик и дубок утисак баш из овог периода, слика коју је насликао један од наших најславнијих сликара, Урош Предић, „Сироче на мајчином гробу“. 

Када погледам слику, када видим бол и сву ту патњу не могу остати равнодушна. Сам назив ове изузетно веродостојне слике ме тера да се замислим, а сам поглед на њу у мени пробуди туце емоција, углавном не лепих, али то је и оно због чега ценим толико ту слику, то је оно што ме је спојило са њом.

Постала сам пријатељ са овим делом још кад ми се први пут предочило. Саосећала сам се дечаком који је ту, који тугује, и ако не знам како је то бити сам, без мајке, или као он, без оба родитеља.

Преузето са: http://secanja.com/2013/veliki-slikar-uros-predic/

За мене је мајка веома важна личност у животу, она је подршка, она је звезда водиља и без ње, њених речи, загрљаја, не знам да ли бих се снашла у овом хаосу око мене.  Зато ме и толико боли, зато ме и тера на размишљање, одрастам и учим кроз слику. Кажу да слика говори више од хиљаду речи и то је у потпуности тачно. Није нимало лако описати оно што видиш, а камо ли шта све осетиш, шта ти прође кроз главу у таквом моменту и зато једва проналазим речи којима бих могла све да кажем.

Опра Оливера, I2

Ликовна култура, 2014/15.

Наставница Бранислава Смиљанић