 |
U odeljenju gimnazije II2 na času psihologije pokušali smo da se na sopstvenoj koži, tačnije receptorima za dodir, ukus sluh i vid uverimo u naučne činjenice. Kao rezultat toga nastalo je nekoliko filmova sa časa.
Ispitivanje donjeg praga kod čula dodira. Polako smo približavali
čačkalicu čulu dodira, tj. koži na ruci ispitanika dok nije došlo do
oseta i na taj način odredili smo donji prag - minimalnu količinu draži koja izaziva oset. Zatim smo sa dve čačkalice
utvrđivali koliki razmak treba da bude među stimulusima a da ih
ispitanik, razdvoji tj. oseti kao dva dodira.
Čulo ukusa ispitivali smo tako što je ispitanica imala zatvorene oči i trebalo je da prepozna ukuse hrane koju smo joj davali. Jabuku je lako prepoznala ali nakon toga paradajz nije mogla da definiše. Ovo se dešava, kada ne vidimo šta jedemo teško prepoznajemo.
Ispitivali smo pouzdanost čulo vida ogledajući se u kašikama. Otkrili smo da u zavisnosti od toga kakvo je ogledalo vidimo različite likove. Likovi su bili umanjeni ili obrnuti, udaljeniji ili izduženi u zavisnosti od toga kako smo držali kašiku. To nas je uverilo da naše opažanje jako zavisi od predmeta koje opažamo i uslova u kojima opažamo.
Ispitivali smo i čulo sluha ali nemamo film o tome, umesto toga prilažemo takozvani teen buz - zvuk koji mogu da čuju samo mladi ljudi, adolescenti a kasnije se osetljivost za ovaj zvuk gubi. Ljudi preko 30 sigurno ga ne čuju. Proverite!Ideja za naš mali ogled potekla je iz priručnika za nastavu psihologije izdavačke kuće Logos.
Slika kože preuzeta sa:http://stockfresh.com/files/p/pixelchaos/m/62/1403299_stock-photo-human-skin-section-diagram.jpg
Slika čula sluha preuzeta sa: http://www.gretchenmillermedia.com/images/graphicdesign/large/ear_illustration.png
Коментари
Постави коментар