Кутија са стиховима о љубави

Библиотека школе организовала је акцију под називом "Фебруар месец љубави" која је за циљ

имала прикупљање стихова, поезије или одломака из књижевних дела који говоре о љубави.

Ученици су одабране стихове требали да испишу на парчету папира и анонимно убаце у кутију која је стојала испред библиотеке. Све поруке су изложене 15. фебруара 2014. године до кад је био рок да се напишу и ставе у кутију. Највише порука било је из популарних песама а надамо се следеће године да ће бити и из литературе. 

Најоригиналнија и најлепша порука била је од једне  особе која баш и није била заљубљена у тренутку писања поруке.

Било је и порука које нису садржале речи али јесу значење.

Као инспирацију за следећу годину  одабрали смо једну лепу и познату љубавну песму Десанке Максимовић.

ПО РАСТАНКУ

1.
Реци ми сад, када већ прошло је све:
часи болни и дани драги, лепи;
кад нови бол се старом болу смеје;
од речи твојих кад душа не стрепи, -
реци, да л' те је моја
туга болела
некад, кад сам те много,
много волела?

Реци ми сад, када ме не волиш више;
кад ти се прошлој руга нова срећа;
и кад се дани који некад бише
душа ти само, кад ме видиш, сећа -
реци, да л' те је моја
радост болела
једном, кад нисам више
тебе волела?


2.
Некад сам била добра и млада
и поверљива и пуна нада,
некада пре,
ти си ми тада рећи мог'о
бескрајно много, о како много
са реч и две.

Спокојни били су дани моји,
а ти си срцу ми први који
беше драг,
па иза свега што си ми рек'о
каткад сурово, кадкад меко,
остао је траг.

Сад срце моје бије тише:
већ мање волим, а знам више
него пре;
већ сад ми не би рећи мог'о
онако доста, онако много
са реч и две.

И кад би данас пришао мени
и хтео речи давно речени'
будити драж,
у срцу моме шаптао би неко:
да све што си ми икада рек'о,
била је лаж.

3.
О, кад би знао ти како је мени
што нећу више смети
ни у пролеће кад трава зелени,
ни када цвета лети,
доћи ти сутоном док туга расте.

О, кад би знао ти како је души
кад задње дрвеће мре
и задње лишће жалосно певуши
што неће моћи као пре
рећи ти своје јесење плашње.

О, кад би знао ти шта срце скрива
кад око залуд тражи.
О, кад би знао ти како једнолик бива,
без боје и без дражи,
сваки дан кад те видела нисам.

Текст написала: Николета Његован наставник психологије